U koliko je jedna stvar plemenitija i savršenija, u toliko kasnije i sporije dozreva. Čovek stiče zrelost svoga uma i duševne snage tek oko dvadeset osme godine, a žena već u osamnaestoj. Ali prema tome joj je i um tačno odmeren. Zbog toga žene ostaju celog svog veka deca, uvek vide samo ono što im je najbliže, drže se sadašnjosti, u senkama stvari gledaju stvari i više cene sitnice od najvažnijih događaja.
Artur Šopenhauer
Polovi predstavljaju dve komplementarne suprotnosti s razlogom. Bez njih ne bi mogla postojati interakcija ili aktivnost razvoja, zato ni jedan pol nema prednost nad drugim. Međutim, razlika postoji samo u pojavnom karakteru njihovog postojanja jer je njihov suštinski karakter apsolutno isti, a to je: ljubav.
lep komentar, Sofija
Lep komentar koji ne pobija tezu A. Šopenhauera.
Šopenhauerova generalizacija uočava neke od pojavnih razlika medju polovima. Iako generalizacija u pojedinim slučajevima može biti potreban metod za jasnije sagledavanje neke pojave u nekim slučajevima njen efekat može imati suprotan karakter te njena primena može sprečiti dublji ili suštinski uvid u pojavu. Zato je fleksibilnost neophodan element progresivne spoznaje.
Činjenica je da svaki pol ima karakteristične fizičke osobenosti koje uslovljavaju odredjene i specifične razlike u razvoju kao i u percepciji. Medjutim, isto tako je činjenica da postoje razlike unutar samih polova. Tako na primer, za neke muškarce se može reći da nisu ostvarili emocionalnu zrelost ili odredjen stepen potrebne odgovornosti ni u 60-tim godinama, dok se za neke može reći da i u 20-tim godinama pokazuju zdrav stepen zrelosti, stabilnosti i odgovornosti. Isto se odnosi i na žene.
Od kuda ovakve razlike unutar samih polova? Šta je to što uslovljava tako drastične razlike?
Odgovor se nalazi u različitom duhovnom razvoju ljudi. Samo one osobe koje dopiru do vlastitog najvišeg potencijala ili osećanja ljubavi (sklada, konstruktivnosti, smisla zajedništva) ostvaruju najviši uvid ili postižu najviši stepen razumevanja koji se odrazi kao suštinska spoznaja.
Ne samo što je ta svesna suština zajednička ili ista za polove nego ona predstavlja suštinu svega što jeste ili što postoji. U njoj je sadržana misterija postojanja kao i pojavnih razlika ili suprotnosti u fizičkoj egzistenciji.
Hvala Ivane i Vito.